Prva nagrada

Umetničko udruženje Milutin Alempijević

Kunstverein "Milutin Alempijevic e.V.",

Frankfurt am Main

PRVA NAGRADA / ZLATNI ALBATROS

 

LJUBOMIR VUJOVIĆ

Beograd, Srbija

 

Rođen je 29.09.1952. godine u Zagrebu. Po zanimanju dipl. pravnik, zaposlen na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Objavljene knjige: „Modra škrinja” poezija (Log, 2003.), „Noć punog meseca” poezija (Narodna knjiga, 2004.), „Ne brinite, svaka slučajnost je slučajna” aforizmi (Belege d.o.o. 2006.), „Boje sna“ poezija (Narodna knjiga, 2007.), „Boje sna“ (drugo izdanje KZJ, 2008.) i „U svetlosti mrak“, poezija (PTT, Srbija, KUD Đ.Pavlović 2009.), „Bezmerja“ poezija (Narodna knjiga, 2012.). Sa grupom „Trostrani krug“ objavio je knjigu poezije „Sticanje navike nestajanja“ (KZJ, 2008.) i knjigu aforizama „Psi na kraju tunela“ (KZJ, 2010.). Radovi su mu objavljivani u zajedničkim knjigama, brojnim zbornicima, književnoj periodici i antologijama. Dobitnik je više književnih nagrada i priznanja za poeziju, prozu i aforizme.

 

 

LAMENTO LEPOTI KOJA TRAJE

 

 

Zatvoriću nebo u stihove svoje Vinjetama slova skriću plavo more

I oblake nade da iz reči sinu Pod grafitnim tragom sačuvaću boje

Sazvežđa setna rasplamsaću do zore Da se tamnom noći snovi ne rasplinu

Zatvoriću nebo u stihove svoje I oblake nade da iz reči sinu

 

Zatvoriću srce u stihove svoje Kao stene magmu ispod zemne kore

Da mi plami vatre nikad ne uminu Iz dubina žara gde se iskre roje

Uzburkanom lavom sećanja dok gore Moliću vulkane da me tebi vinu

Zatvoriću srce u stihove svoje Da mi plami vatre nikad ne uminu

 

Ovo je lamento lepoti koja traje Dok brevijar smrti senči sunca zrake

I dah žudni, krilom ptice da poletim Opija me pesma, utehu mi daje

Da za navek nežno grlim snove lake Da te strasno ljubim, tugu kad osetim

 

Zatvoriću nebo u stihove svoje Želim gladnu ljubav večnošću da tolim

Zapisima srca da slova ne žute Iz grafitnog traga razliće se boje

U sazvežđa setna kroz koja ću da volim I kad mi osećanja pepelom zaćute